[ Pobierz całość w formacie PDF ]

je daleko zanimljivija od isuaenih malih predavanja kojima su ga zasipalil
Aspekti. Istina, pokuaavao je da naui ato viae od svojih Aspekata, ali njima
je nedostajala mona, ponizna istinoljubivost ovemaake.
On odmahnu glavom. Otac mu jednom beae rekao da su najmudriji ljudi oni
koji, kada vide da viae nemaju izbora, zaboravljaju problem. Nikada nije
savladao tu umetnost. On iskljui svoj kom, kako ne bi morao da sluaa sve
slabije ~alostivo kevtanje ovemaake i njeno bolno zavijanje.
Veatak se sve br~e udaljavao. Njegove antene njihale su se i zujale od
energije i strepnje.
Kilin se ispru~i da se odmori. Tobi jeknu nedaleko od njega: deakovo
nervno tkanje poinjalo je da se kida i razjeda. Kilin podmetnu svoju
povreenu ruku pod sinovljevu glavu, kako bi mu nainio kakav takav jastuk, a
potom sklopi oi. Obuzimao ga je san, ali se on borio da ostane budan. Morao
je da razmialja. Da se spremi za pravi razlog zbog kojeg beae doaao ovamo.
3.
U prvi mah je pomislio da je to planina. Potom je video bezbroj radnih
polja i glatke kosine. Kompleks je bio toliko veliki da je izgledao kao
predeo, umanjujui okolne bregove.
Pobunjeni Veatak je maksimalnom brzinom iaao ka ogromnoj mre~i. Preali
su otvorenu ravnicu, koja je bila gruba i bez pukotina. Druge maake su ~urile
unakrsnim stazama. Tiaina je bila jeziva. Neke maake su se naduvavale, zujei,
a onda se naglo skupljale, a da uopate nije izgledalo da se kreu. Kilin nije
mogao da prati brz, neprekinuti saobraaj. Liilo je na jata ptica koje behu
videli u Metropolsu, ali se ovde sve kretalo nepromenljivim, pravim linijama.
Veatak uopate nije usporavao. Antene su mu pucketale i zujale na sve
strane. Klinasti teglja kao da se obruai na njih. Proaao je tako blizu, da je
Kilin mogao da vidi oznake delova na dnu oklopa. Zapljusnu ih vazduana struja,
uz oatro krak!. U podno~ju planine otvori se crni krug, i, pogledavai u vis,
Kilin ugleda uglaane metalne zidove. Narand~asta eksplozija beae doprla do
polovine visine planine. Ali, pre nego ato je stigao da vidi ata ju je
izazvalo, tunel ih proguta.
Pobunjenik ak ni tada nije usporio. Jurili su kroz neprozirnu tamu. Oko
njih je hujao topao vetar.
Kilin je nepomino le~ao, oseajui brujanje Veatakovog ubrzanja i
ekajui. Sluaao je Sekiru kako preko pst-kola razgovara sa nekima od ostalih
lanova ekipe. Sekira je izdavao nareenja za trenutak zaustavljanja, i u
priguaenom aapatu oseala se strepnja. Sve je zavisilo od iznenaenja.
Usporili su.
Skrenuli u potpunoj tami.
Naglo se zaustavili.
Ekipa se polako spuatala. Kilin se nije pokrenuo, ali, oseao je `ibinu
blizinu.
Iznenada ih odozgo zapljusnu crveno svetlo. Nalazili su se u ogromnoj
zasvoenoj odaji, i masivni rezervoari gotovo su je ispunjavali, naslagani u
slo~eno tkanje u obliku dvostruke spirale. Kilin nigde nije video maake.
On i `ibo spustiae Tobija sa Veataka. Nije video kako je grupa
neutralisala dve male maake, ali je uo brzo struganje elektromagnetske borbe.
"Brzo!" doviknu im Sekira i oni se rasuae izmeu duguljastih rezervoara.
Pod Kilinovim izmama pucketalo je neato nalik na staklo. Tobi je stenjao i
priguaivao jeanje. Kilin se ni ne osvrnu da vidi ata Veatak radi.
Stigli su do malog, udubljenog prolaza. Veina grupe ve je bila proala
kroz njega. U blizini se nalazila spr~ena, zadimljena maaka. Kilin pronese
Tobija kroz prolaz, zajedno sa nosilima, dok je `ibo iala napred, sa spremnim
piatoljem.
Naali su se u jednostavnom kvadratnom prostoru, po kojem su se vrtele
plavobele maake. Nisu obraale pa~nju na malu grupu ljudi koji se behu
pojavili pred dugakim, neoznaenim zidom. Nova skladiata, pomisli Kilin.
Preko tavanice se pronosilo neko daleko tutnjanje.
"Dolazi gadan deo", javi se Sekira.
Grupa potra ka malom luku - bila je to, oito, ulazna kapija. Sa obe
strane nalazili su se nizovi simbola. Kilin je poznavao neke aifre
prepoznavanja iz vremena kada je joa iaao u pohode sa ocem. On na brzinu
osmotri uglaani polibakar sa ugraviranim zmijolikim linijama. Ovi udubljeni
srebrnasti krugovi bili su mu nepoznati.
Sekira ubaci neki nalog u ulazna kola. Na keramo-metalnom zidu nalazili [ Pobierz całość w formacie PDF ]




 

Powered by WordPress dla [Nie kocha się ojca ani matki ani żony ani dzieca, lecz kocha się przyjemne uczucia, które w nas wzbudzają]. Design by Free WordPress Themes.